Dr Radošević: Zapaljenje srčanog mišića – NAJOPASNIJA posledica KORONE!

Zapaljenje srčanog mišića sve je češća posledica korone, zato obratite pažnju na ove simptome, i ukoliko ih primetite – odmah se javite lekaru!

Ukoliko vam je dijagnostikovan miokarditis, najvažnije je mirovanje, odnosno uzdržavanje od bilo kakvih težih fizičkih napora minimum tri do šest meseci

Kratak dah, bol u grudima i lupanje srca mogu da budu simptomi miokarditisa

Miokarditis, zapaljenje srčanog mišića, sve se češće dijagnostikuje kod pacijenata obolelih od covid 19 virusa. Stoga je veoma važno da se svi, a posebno oni kod kojih je dijagnostikovana korona, upoznaju sa simptomima koje izaziva zapaljenje srčanog mišića. Miokarditis je zapravo izazvan odgovorom imunskog sistema na infekciju, a virusi su najčešći uzročnici.

Objavljeno je više studija koje prijavljuju sve veći broj dijagnostikovanog miokarditisa kod pacijenata obolelih od korone, a kod nekih je čak i prijavljen kao uzrok smrti. Jedna studija tvrdi da miokarditis čini čak sedam odsto ukupnog mortaliteta među zaraženima korona virusom.

Sama upala je ograničena na srce, ali postoji rizik od nastanka aritmija – iregularnog srčanog rada i brze progresije u srčanu slabost, popuštanje srca i kardiogeni šok.

Kada treba posumnjati na miokarditis?

Glavni simptomi miokarditisa izazvanog korona virusom su:

• kratak dah

• bol u grudima

• lupanje srca

Kod nekih pacijenata simptomi mogu da budu blagi, u vidu malaksalosti i otežanog disanja, a kod drugih mogu da se jave i jaki bolovi u grudima u vidu stezanja. Klinička slika se često beoma brzo pogoršava sa simptomima tahikardije – ubrzanog srčanog rada i akutne srčane insuficijencije sa razvojem kardiogenog šoka.

Miokarditis ostavlja trajne posledice

Ono što je takođe zabrinjavajuće je posledica koju miokarditis ostavlja na srce. Još uvek nema dovoljno studija koje se bave ovom temom, ali je definitivno primećeno da kod većeg broja obolelih od covid 19, zapaljenje ostavlja ožiljke na srcu, u većem ili manjem obimu, čak i kod pacijenata sa blagim simptomima, pa čak i asimptomatskih pacijanata. Ti ožiljci će sigurno u budućnosti, za 10-20, godina, u zavisnosti od starosti pacijenta, igrati ulogu u nastanku srčane slabosti.

Generalno već znamo da su faktori rizika za razvoj težeg oblika covid 19 infekcije starost i hronična oboljenja, ali faktori rizika za razvoj covid 19 miokarditisa i dalje nisu poznati. Od miokarditisa generalno oboljevaju svi, nevezano za starost, pol i zdravstveno stanje, ali nešto češće mlađi muškarci.

Kako se postavlja dijagnoza

Ukoliko imate bilo koji od simptoma korona virusa, neophodno je da se odmah javite u dežurnu covid ambulantu, gde će lekari, osim testa na korona virus, uraditi dalje pretrage. Ukoliko postoje simptomi miokarditisa, lekar će uraditi EKG, ultrazvučni pregled srca, TEE kao i detaljnu laboratorijsku dijagnostiku. U slučaju miokarditisa, u krvi će se, osim svih markera zapaljenja kao što je CRP i povišena  sedimentacija eritrocita, detektovati i povišene koncentracije troponina, NT-proBNP i BNP. Međutim, dijagnostika miokarditisa u nespecifičnim slučajevima je veoma teška u praksi. Npr. porast srčanih enzima može da izostane – neke studije čak tvrde da troponin i CK-MB rastu samo kod trećine slučajeva miokarditisa. Zato je neophodno uraditi još detaljniju dijagnostiku – srčanu magnetnu rezonancu, koja takođe može biti lažno negativna, i na kraju i biopsiju srca – uzimanje patohistološkog uzorka, koja se smatra zlatnim standardom.

Lečenje miokarditisa

Terapija, kao ni za samu koronu, još ne postoji. Pored preporučenih protokla za lečenje covid 19, u slučaju miokarditisa, uključuje se klasična terapija za aritimije i srčanu slabost, i protokole za kardiogeni šok. Apsolutno je neophodno mirovanje da bi se u potpunosti sprečilo „zamaranje“ srca, odnosno ubrzavanje srčanog rada. Čak i nakon preležanog virusa, oporavak može da traje od nekoliko nedelja do čak nekoliko meseci, i sve to pod obaveznim nadzorom lekara. Oporavak i povratak normalnom životu zavisi od stepena oštećenja. Dakle, mirovanje je apsolutno temelj oporavka, a to uključuje i izbegavanje seksualnih odnosa. Tek kada počne oporavak, mogu da se uvedu lagane šetnje.

Izvor:najzena.rs